Home » Trudnoća i porod » Iskustva roditelja

Iskustva roditelja

Iskustva tri poroda 

Prvi porod 29.06.2009.

Mogu reći, kao prvo, da sam samim porodom jako zadovoljna, jer je bio prirodan i s bebačom je sve bilo ok. Ali naravno svaka medalja ima dvije strane pa ima i ova.

Mislim da najveću zamjerku ima muž koji je htio biti na porodu a ostao je ispred vrata. Oni ga jesu zvali, no mi smo se dogovorili da ne ulazi dok ga ne pozovem ja s moba. Kad su oni išli po njega tiskanje je već počelo izreći “dajte mi mobitel” ili pomisao na razgovor mobom mi nije bio na kraj pameti.

15.6. na pregledu mi je moj ginekolog rekao da mi je cerviks skraćen i smekšan i da sutradan idem u bolnicu na cerviksometriju, te da on predlaže mirovanje u bolnici 2 tjedna.

16.6. čekam na pregled duga i preduga 3 i pol sata kriveći sa na stolici. Doktor je grub u pregledu i na riječima. Otvorena 3 cm, ostajem u bolnici, mjere mi tlak 160/110, ctg (kasnije sam saznala da sam imala blage trudove) i kilažu te zaključuju da je preeklampsija (to mi piše i u otpusnom pismu).

U bolnici nije bilo bajno. Rijetki su doktori htjeli nešto reći, bila sam čas očajna, čas ok. A nitko me nije ni pregledao nakon prijema da vidi koja je situacija. Samo uzv, koji je bio popraćen škrtim riječima, te priključenje na tokolizu. Terapija novocefom pa nolicinom jer se ispostavilo da imam i E.coli.

A sad sam porod.

Da dramatiziram rekla bih da je porod počeo kad mi je pukla plodna voda 26.6. te da sam rađala danima, tj do 29.6. no nije baš tako.

Sam termin mi je 4.8. tako da je T. rođen 5 tjedana prerano, Tj 34+5, no oni su u otpusnom napisali da misle da je 35+5.

Daklem, puče meni 26.6. u 6 ujutro plodna voda. Sestra mi je ponudila toplomjer, okrenuh se na bok kad ono ispod mene lokva. Pomislih da sam se upiškila te mi je bilo jako neugodno. No u tren shvatih da je ipak to plodna voda.

Pomislila sam da porod očekujem u roku 12-24 sata ako je bistra (a bila je) no saznah da nije nužan porod odmah već su liječnici odlučili pričekati koji dan s porodom. Svakodnevno su mi uzimali krv i mjerili tem i ctg da vide stanje, mislim da su se i sami iznenadili kako je plodna voda ostala u dobrom stanju, no porod je predviđen za ponedjeljak.

Rečeno mi je da će biti induciran i tome slično jer ne misle da ću se otvarati. Pomalo razočarana govorim o prirodnom porodu (jer mislim da bi bio i manje stresan za T.).

Konačno me žena ne priključuju na novu tokolizu 29.6. oko 1 ujutro već me puštaju do vizite da vide što će biti, posve skeptični da će išta biti.

Budim se cijelu noć jer me muči izlijevanje plodne vode pri pomicanju.

U 4.30 ujutro osjećam kontrakcije. Mjerim ih, dolaze svakih 6 minuta. Dižem se opet i odem reći sestri no ona odmahuje rukom, vjerojatno misleći da sam samo paničarka prvorotkinja i vjerojatno jer nitko nije očekivao da će se nešto tako desiti.

Nakon pola sata kontrakcije su na 5 minuta, idem opet do sestre i onda, sad već vidi da ne muljam, zove doktoricu, daje mi spazmex (to je jedino što sam primila). Priključuju me na ctg, bebač je ok. Doktorica me pregledava i kaže da sam 5 cm otvorena, to je bilo u 5.30. Rečeno mi je da se laganini spremim za rađaonu, jer neću ja do podne rodit. I preporučeno mi je da još ne zovem muža.

U 6 sati sam već uočila da su kontrakcije sve češće, pa zovem ipak mm-a koji dolazi po moje stvari s odjela i čeka ispred rađaone jer sam na oko 6.30 konačno došla do prijema.

Slijedi prijem, nemam pojma pola toga što govorim, brijanje i klistir. Nije ništa bilo neugodno. I onda me ostavljaju da tako sjedim 45 min.

Dišem kako su me učili na Izvorovu tečaju i mogu reći da je stvarno jako pomoglo. Dolazi sestra i uočava da su kontrakcije već na minut-dva te konačno u 7.15 idem u box.

Oni idu po muža, koji po dogovoru odbija doći dok ga ne zovnem.

Čim sam sjela na stol, prikopčali me na ctg, ja sam samo rekla “ja moram tiskat” i na sveopće iznenađenje svih rodila sam točno pola sata kasnije u nekih 5 istiskivanja. Nije bilo vremena za rezanje, popucala sam sama (ne znam koliko jer sam šivana pod općom narkozom, posteljicu nusam porodila).

Babice su bile divne kao i doktor, vodili su me kroz sve.

T. je ugledao svijet u 7.35. Zaplakao je kao sirena a ja sam si samo mislila kako ima veliku i izduženu glavu. Rečeno mi je koliko je težak i dug no sve mi je bilo u magli, stavili su mi ga na prsa par sekundi, sredili ga, pokazali i odnijeli na odjel kod neonatologa.

Tražim ga pogledom, pokušavam se sjetiti kako izgleda, no prekratko sam ga vidjela. Tad se sjetih muža i provali mi osjećaj grižnje savjesti i tuge jer je propustio rođenje našeg malog čuda.

Posteljica nije izašla, a i bila je još uvijek puna krvi, a stvarno su mi dali vremena, oko sat. Nije bilo potezanja, guranja i slično. Doktor me masirao, bio strpljiv, dana mi je samo nakon 45 min jedna injekcija no ni to nije pomoglo.

Moralo se ići na ručno uklanjanje posteljice, pod općom narkozom.

Buđenje iz opće narkoze nije bilo ugodno. Ni sama ne znam zašto pribudila sam se u histeričnom plaču.

Muž dolazi i drži me za ruku.

Komentiramo kako T. ima veliku glavu te se prisjećamo kako je na jednom UZV-u kojem je prisustvovao mm, prva stvar koju je s vrata rekao bila “A kolika mu je to glava”.

Možda sam propustila neke stvari, možda je bilo drukčije, stresnije ali meni je porod bio divno iskustvo. Onaj tren kad je izašao, dok sam zadržala dah i čekala plač, najslađi zvuk na svijetu, neću nikad zaboraviti.

 

Drugi porod 08.04.2012.

Ne znam zašto ali mi je priču o drugom porodu nekako teže napisati nego onu o prvom. Vjerojatno zato što jednostavno nisam očekivala da ću roditi.

Dva dana prije poroda se D. umirio. Spomenula sam to ginekologu, no nisam to smatrala previše bitnim, koliko god me nerviralo, jer kao ima manje mjesta, on raste, a i bila sam na pregledu par dana prije i sve je bilo b.o. – od posteljice, trudova, do stanja cerviksa. Naravno da se sad znam zapitati zašto nisam išla provjeriti stanje.

Subota ujutro, dan prije Uskrsa. Budimo se, danas bojamo jaja, stariji sin i ja. Uzbuđenje je veliko. Odlučila sam i raditi tortu od jagoda i jogurta za Uskrs da odnesem na ručak kod rodbine.

Oko 8 sati, jaja su skuhana, i na stolu, boje pripremljene (neke mramorne iz Mullera), sastojci za tortu su na radnoj površini. Idem na wc kad ono sukrvica.

Pretpostavljam da se otvaram, no kako se to jutro D.n nije uopće javio uhvati me totalna panika. Količina sukrvice je minimalna, no zovem ginekologa (ne mogu ga dobit na mobitel), zovem muža i kažem mu da dođe (radio je).

Spremam se, spremam sina. Stvari za rodilište, rađaonu su zbog problema s tlakom davno spremljene (i hvala Bogu na tome). Legnem na kauč, mrdam trbuh, pijem, jedem. Ništa.

Muž je tu u roku 20 minuta, idem na wc, sukrvice ima još više. Počinju nešto nalik na trudove.

Vozimo se prema bolnici, zove me ginekolog i kaže da idem direkt u rađaonu. Nisam ni do vrata došla a ginekologica je zvala bolnicu i dočekuje me doktorica.

Hitno ctg. Čim su me staviti i našli srce meni je laknulo. No vidim da ctg registrira trudove. Pa ja sam 35+1. Rano je još. Još je rano…..

Na ctg-u sam sat vremena. Vidim da nije sve baš najbajnije jer su svi preljubazni. Urin mi je ok, tlak mi je ok. Doktorica kaže da ako vaginalni pregled bude ok idem doma se malo odmorit i da dođem opet popodne na ctg. No vaginalni pregled pokazuje da sam prst otvorena i da ima dosta sukrvice. Doktorica kaže da je to od otvaranja ali da me ne može poslati kući. Šalje je u rodilište, ali u 4.doba, gdje sam sama, imam svoj wc. Trudovi me peru na 10 minuta, mene boli onako, a ctg pokazuje neke mini trudove.

Svakih 2h idem na ctg, stanje je stalno isto. Doktorica dolazi i kaže da ako ne rodim u roku 24h da idem na održavanje trudnoće, gdje će mi dati tokolizu a da će mi oni dati dex za pluća za svaki slučaj.

Oko 21 mene peru trudovi već na 6, pa na 10 minuta. Govore mi svi da neću roditi, na ctg su trudovi i dalje slabašni ali mene boli. BOLI. Dobivam dex.

Oko 22 su trudovi na 4 minute, zovem sestru da me boli i da mislim da ću rodit. Trebam li se odjenuti, zvati muža ili nešto. Stavlja me na ctg a trudovi i dalje minimalni, a ja se sad već raspadam. Dišem kroz trudove a sestre me gledaju što to radim. Pa nisu to „takvi“ trudovi, zaključuju.

Oko 23 trudovi na 3 minute, zovem opet i dolazi doktorica. Idemo na uzv jer i dalje imam sukrvicu.

U ambulanti se penjem na stol ali od pregleda ništa, kako me boli ne mogu pogledati ni vodu ni ništa. Idemo na uzv. Dijete je procijenjeno na 2700g (a par dana prije na pregledu je bilo 3000g pa me hvata panika) i posteljica izgleda loše. Vode ima malo i ništa. Nema ništa od održavanja, čekamo do jutra da porod krene.

23.30 i eto mene u wc –u. Čišćenje.

I dalje ne vjerujem da ću rodit. I oni mi svi govore da neću rodit. Ali mene sad boli na minut.

Oko ponoći osjećam nagon za tiskanje. I dalje sam u svojoj pidžami, u sobi. Dolazi sestra, ctg pokazuje neke trudove, ali to „nije za rađanje“, nisam ni 5 minuta na ctg-u i kažem sestri da ili moram tiskati ili moram opet na wc.

Panika. Dolaze babice i doktorica. Žele me pregledati ali nema šanse. Ja moram tiskati.

Presvlačim se, idem u rađaonu (hdB ima samo par koraka do nje) i čim sam legla na stol tiskam.

Tiskam u ljutnji, očaju i nemoći. Nisam ni muža zvala da dođe.

U 00.25 stiže D., 3110 g i 50 cm, čujem plač. Doktorica je zabrinuta, nije zreo, čudno diše, nije otvorio oči. Apgar ne znam, još ga nisam saznala.

Pokazuju mi ga a meni izgleda prekrasno. Savršeno. Crnokos namrgođeni dečko.

Odnose ga.

Posteljica se ne porađa. Zar opet? Ovaj put potežu, izvlače i gnječe. Bunim se, čak guram rukama od sebe, ali me nitko ne doživljava. Na kraju su je iščupali, ostali su neki ugrušci pa dobivam kasnije terapiju.

Voze me na odjel. Pitam za D., nitko ništa ne kaže. Presvlačim se i ležim. Ne mogu zaspati. Ujutro dolazi vizita, doktor kaže da je ok, da diše, u inkubatoru je, nezreo.

Nakon toga sam zaspala kao klada.

I evo nas u bolnici. Treći dan ide. Još je u inkubatoru. Dodirnula sam ga 2x. Izgleda mi savršeno. Mršti se, migolji, mljacka, i leži zatvorenih očiju.

Moje malo Uskršnje čudo.

 

Treći porod 17.11.2014.

Rano ujutro, oko 2-3 sam se ustala i skužila da mi curi plodna. Kako sam imala lažni alarm par dana prije, vratila sam se u krevet.

Ustala sam za 5-10 min jer realno – curila ili ne nema šanse da zaspe. Ustala i se i opet pljus. Dakle, plodna. Prozirna/mliječna.

Idem u dnevni, imam još pogledati jednu epizodu American horror story. Usput skužim da imam trudove. Na 5 min.

Razmišljam da li da idem ili ne. Prisjećam se koliko je trebalo da rodim s starijima. Par sati kad su trudovi bili na 5 min. Zaključujem da je bolje da idem, dok riješim prijem, ctg i ostalo taman ću rodit.

Budim muža i kažem mu da doveze auto, kiša padala i nismo našli parking kod zgrade. Ode on a ja se spremam.

Tu je negdje bilo već oko 4,30- 5h ujutro. Vozim se u bolnicu. Muž bi došao kad se dečki probude i odveze ih do rodbine.

Prijem i pregled, otvorena 4 prsta. ctg uredan. Predrađaona, hopsam na lopti i računam da bi ako bude kao i dečkima do 8 mogla bih gotova. Pričam s nekim stažisticama i umirem od gladi, jela sam dan prije oko 19.

Vrijeme prolazi.

Oko 8h shvatim da su se trudovi prorijedili na 7 ili čak 10 min.

Opet pregled, drugi doktor. Nalaz nepromijenjen. On bi drip, “da bude brže gotovo”.

Odbijam. odnosno kažem ako je moguće da bih o tome malo razmislila dok mi muž ne dođe. Ako je sve ok i dijete nije ugroženo.

Okreću očima. Kao, može.

Idem na ctg. Šaljem mm-u poruku koja je situacija i da ne dolazi do 11, nadam se da će se nešto pokrenuti samo.

Svi su korektni, ali hladni i ne govore ništa. Ja pitam sve, tlaka im odgovarati na pitanja.

Ovaj put ctg sužen. Zovem svoju ginekologinju, koja mi vodi trudnoću,kaže da mi preporuča čim prije drip i porod.

Dolazi treća doktorica  i za razliku od drugih mi objašnjava u čemu je problem, objašnjavam joj da se bojim dripa, da sam imala dva normalna poroda i da sam se nadala da će i treći biti takav. Pričamo malo i ona mi kaže da će mi dati atb sad jer plodna dulje curi, da će je malo pustiti jer je visoko prsnuće i voda još curi iz mene. Te komentira da će me obilaziti svako malo. dr koji me “vodi”, nazovimo ga mr drip, je negdje nestao.

Taman je muž došao pred rađaonu.

Ne može unutra jer nema potvrdu o tečaju, prošli smo ga s njastarijm. Traži da ga nađu u kompu, ali komp ne radi.A  sestre koja to radi nema, na bolovanju je

Ja pilam s moje strane, on s njegove.

Konačno ga puštaju.

12 je h i dobivam drip.

Muko moja.

Vrlo brzo je sve eskaliralo. Trudovi su nakon sat na minut, ja osjećam poriv za tiskanje.

Dolazi dr drip, pregledava me. 7 “debelih” prstiju. Ne smijem tiskati, i ode čovjek svojim poslom. Ctg i dalje isto.

Buljim u plafon, kičma mi puca, muž se trudi oko mene, ja se koncetriram na netiskanje, šaljem muža van, ide mi na živce .

On se vraća za 5 min.

Prolazi treća doktorica, ona koja mi je sve objašnjavala, i govorim joj da ja moram tiskati i da mi je loše, nešto me čudno žari oko stidne kosti.

I tad kreće izgon.

Otkucaji se gube, 4 babice, dr i kreće tiskanje. Prije nije moglo, sad može. Tiskam 2 truda, ali loše (valjda zbog panike) pa mi daju kisik i ide na bolje. Doktorica  me hrabri, objašnjava mi kako da tiskam, babice me potežu lijevo desno.

Tisak tu, tisak tamo, naskakanje na trbuh od strane babice i odjednom evo N.  3660/54 apgar 10/10

Ne vidim ništa, skinuli mi cvike kad su mi stavili kisik. Oni ga samo peru i nose. Reče neonatolog da je na odjel došao kao “smrznuti pingvin”, pothlađen i u “lošem” stanju, jake otekline glave i dosta izdužene glave. Ostaje na odjelu u inkubatoru, no vrlo se brzo oporavio.

Ridam ko kišna godina. Ni zlatnog sata, ni maženja u boksu, ni vidjela ga pošteno nisam.

Šivanje ustino i ostalo kako to već ide. Muž se ne mrda od mene.

Još mi nije jasno kako se može imati tako podvojene osjećaje. Nije mi jasno ni zašto se porod zaustavio.

Moram reći da je mm bio velika pomoć na porodu. Istina je da sam ga u jednom trenu istjerala van ali je se osim toga nije dao maknuti od mene.

Ovaj put je bar pozitivno to da sam posteljicu porodila skoro odmah, bez ikakvih problema.

 

Mama J.K.